Feldenkrais metoda je način učenja kroz pokret. Dok izvodiš male, spore i pažljive pokrete, otkrivaš kako se krećeš, gde ulažeš više snage nego što je potrebno i kako isti pokret može da postane lakši. Radi se u grupi, na časovima koji se zovu „Svesnost kroz pokret“, ili individualno, uz učitelja koji te vodi. Metoda koristi ljudima koji žive sa hroničnom napetošću, onima koji posle povrede ponovo uče pokret, muzičarima, sportistima i svima koji žele da se u svom telu osećaju slobodnije.
Šta je Feldenkrais metoda, jednostavno rečeno
Većinu svakodnevnih pokreta usvajamo u detinjstvu, kroz hiljade pokušaja, i posle toga prestajemo da ih primećujemo. Hodamo, ustajemo sa stolice i okrećemo glavu onako kako smo jednom naučili.
Uzmi jednostavan primer. Dok parkiraš unazad, okrećeš glavu da pogledaš preko ramena. Neko to radi skoro samo vratom, pa ga posle duže vožnje boli vrat. Neko se okreće celim telom: pomeraju se oči, glava, grudni koš, čak se i karlica malo pomeri na sedištu, pa isti pogled traži mnogo manje truda. Oba načina su naučena i oba deluju prirodno onome ko ih koristi.
Feldenkrais metoda se bavi upravo tim razlikama. Na času postepeno otkrivaš šta trenutno radiš, a to otkriće ti daje izbor. Moše Feldenkrais je ovu ideju sažeo u rečenicu koju njegovi učenici rado ponavljaju: „Kada znaš šta radiš, možeš da radiš ono što želiš.“
U knjizi Awareness Through Movement Feldenkrais polazi od toga da svako postupa u skladu sa svojom slikom o sebi [1]. Ta slika uključuje i telo: kako zamišljaš ramena, koliko ti je široka karlica, gde tačno počinje vrat. Kada je slika nejasna, i pokret je nejasan. Lekcije tu sliku polako izoštravaju, deo po deo.
Ko je bio Moše Feldenkrais
Moše Feldenkrais rođen je 1904. godine u Slavuti, gradu na teritoriji današnje Ukrajine. Sa četrnaest godina sam je otišao u Palestinu, gde je radio na građevini. Kasnije je u Parizu studirao inženjerstvo i fiziku i radio u laboratoriji Frederika Žolio-Kirija. Bio je i jedan od prvih Evropljana sa crnim pojasom u džudou.
Povreda kolena promenila je pravac njegovog rada. Ishod operacije je tada bio neizvestan, pa je odlučio da sam istraži kako se kreće. Proučavao je anatomiju, fiziologiju, razvoj deteta i psihologiju učenja, a pošto je strpljivo ispitivao sopstvene pokrete, ponovo je počeo normalno da hoda, bez operacije, kako opisuje njegov biograf Mark Ris [2].
Iz tog istraživanja nastala je metoda koja nosi njegovo ime. Sa njim su radili violinista Jehudi Menjuhin i pozorišni reditelj Piter Bruk, a izraelski premijer David Ben-Gurion je posle tih časova, sa sedamdeset jednom godinom, stajao na glavi na plaži. Tu scenu opisuje i psihijatar Norman Dojdž [3].
Dva oblika: grupni čas i individualni rad
Metoda ima dva oblika, koje je Feldenkrais opisao u knjizi The Elusive Obvious [4]. Svesnost kroz pokret je čas na kome učitelj glasom vodi grupu kroz niz pokreta. Feldenkrais je za sobom ostavio ogroman broj takvih lekcija, za svaki deo tela i gotovo svaku svakodnevnu radnju. Funkcionalna integracija je individualni rad: učitelj dodirom vodi pokret i prilagođava ga jednoj osobi.
Moje sesije su online, jedan na jedan. Glasom te vodim kroz pokrete korak po korak, prilagođavam rad tebi i tvom tempu i zajedno posmatramo šta se menja. Princip je isti kao na grupnom času, samo je cela lekcija napravljena za tebe.
Kako izgleda čas, minut po minut
Grupni čas Svesnosti kroz pokret obično traje od četrdesetak minuta do sat vremena. Evo šta se na njemu dešava.
Prvih pet do deset minuta: kako ležiš
Ležiš na leđima, na prostirci ili ćebetu. Učitelj te pušta da ležiš kako ti je udobno i postavlja pitanja: koji delovi leđa dodiruju pod, da li je jedna lopatica jasnija od druge, gde je razmak između tela i poda najveći. Ono što tada primetiš je polazna slika: sa njom na kraju časa porediš kako ležiš.
Sledećih dvadeset do trideset minuta: jedan pokret, mnogo pitanja
Onda počinje pokret, mali i jednostavan. Recimo da polako kotrljaš glavu udesno po podu, pa nazad. Učitelj ti skreće pažnju na to šta se još pomera: da li se menja pritisak ispod lopatica, šta rade ramena, da li dah zastaje. Isti pokret ponavljaš desetak puta, sporo, i svaki put pažnja ide na drugo mesto. Između serija ležiš i odmaraš. Pauze su deo lekcije: u njima nervni sistem dobija vreme da usvoji razliku.
Sledećih desetak minuta: varijacije
Tek tada dolaze varijacije istog pokreta. Glavu okrećeš udesno dok oči gledaju ulevo. Ili se pomeraju samo oči, a glava miruje. Ili pokret samo zamišljaš, bez ikakvog pomeranja. Neke varijacije deluju čudno, i to je u redu: one razbijaju naviku da se oči, glava i vrat uvek pomeraju zajedno, kao jedan blok.
Poslednjih pet minuta: poređenje
Ponovo ležiš mirno i proveravaš sliku sa početka. Mnogi tada primete da leđa šire leže na podu, da je disanje mirnije ili da se glava okreće dalje uz manje truda. Onda polako ustaneš, prošetaš i primetiš kako stojiš. Učitelj obično pita samo jedno: „Šta je sada drugačije?“
Kada se lekcija radi samo na jednoj strani, razlika je često upadljiva. Jedna strana tela deluje duža i mekša. Taj kontrast je namerni deo metode, jer jasno pokazuje razliku između starog i novog načina.
Zašto su pokreti tako mali i spori
Feldenkrais je ovo objašnjavao primerom iz svakodnevice. Dok podižeš gvozdenu šipku, nećeš osetiti muvu koja sleti na nju. Dok držiš pero, osetićeš je odmah [1].
Sa pokretom je isto. Kada se upinješ, ne možeš da osetiš finu razliku između dva načina da uradiš nešto. Kada smanjiš napor, razlike postaju jasne, pa možeš da izabereš lakši način. Sporost daje vreme da se razlika primeti. Brzina dolazi kasnije, kada je novi način već poznat.
Zato na času nikada ne ideš do granice. Staješ mnogo pre nje, u opsegu koji je jasno prijatan. Napor ništa ne dokazuje, a pokret koji je stalno na ivici izdržljivosti teško se uči.
Pre prvog časa
„Fleksibilnost mi je skoro nula. Mogu li uopšte da dođem?“ Možeš. Pokreti su mali, radiš ih u svom opsegu i niko ne poredi tvoj pokret sa tuđim. Gipkost često dođe usput, kada pokret postane lakši.
„Bole me leđa. Smem li da radim?“ Da, uz jedno pravilo: radiš samo ono što je jasno prijatno. Pokret koji boli preskačeš ili ga samo zamišljaš. Feldenkrais je zamišljeni pokret koristio kao punopravan deo lekcije, jer nervni sistem uči i tada.
„Već dugo radim na sebi. Šta je ovde novo?“ Način učenja. Nema pravilnog i pogrešnog pokreta i nema forme koju treba dostići. Učiš iz malih razlika koje primećuješ u sopstvenom pokretu, bez mistike i bez velikih obećanja.
„Šta ako zaspim?“ Dešava se, naročito na prvim časovima. Spori pokreti i pauze vode telo iz stanja pripravnosti u odmor, pa ako ti je odmor potreban, san dođe sam od sebe. Vremenom lekciju lakše pratiš do kraja.
Kome Feldenkrais može da koristi
Među ljudima koji se prijavljuju na moje radionice i kurs najviše je onih koji već rade sa telom ili sa ljudima: instruktora joge, fizioterapeuta, psihoterapeuta i koučeva. Oni dolaze i zbog sebe i zbog svog posla, jer im metoda daje nov način da posmatraju pokret. Evo i nekoliko zamišljenih primera.
- Neko ko ceo dan radi za računarom i uveče oseća vrat i ramena kao jedan tvrd blok. Na času uči da se oči, glava i grudni koš mogu da pomeraju odvojeno, pa vrat više ne nosi ceo teret. O tome više pišem u tekstu o napetosti u vratu i ramenima.
- Neko ko pod stresom stiska zube, najčešće a da to i ne primeti. Lekcije za vilicu i jezik pomažu da tu naviku uhvati ranije, dok stisak još nije jak. Više o tome u tekstu o stegnutoj vilici.
- Neko ko se posle povrede plaši pokreta koji je nekad bio lak. Male, bezbedne verzije tog pokreta postepeno vraćaju poverenje u telo.
- Muzičar, plesač ili pevač koji telo koristi kao instrument i traži više lakoće i preciznosti u pokretu koji ponavlja svakog dana.
- Neko kome je teško da se opusti i kome sedenje u tišini ne ide. Takvoj osobi je pokret lakši put do mira nego mirovanje.
- Stariji ljudi koji žele sigurniji hod i bolju ravnotežu. Australijske istraživačice Suzan Hilijer i Anteja Vorli su 2015. pregledale objavljena istraživanja i najviše dokaza našle upravo za bolju ravnotežu kod starijih osoba [5].
Svi ovi primeri imaju istu osnovu. Napetost, nespretnost i strah od pokreta su naučene navike, a ono što je naučeno može da se nauči i drugačije.
Promena se obično pojavi usput, kada joj se ne nadaš. Na primer, na parkingu, kada se okreneš da pogledaš unazad i primetiš da se uz vrat pomera i grudni koš, a pogled preko ramena je odjednom kraći put. Tada je navika već počela da se menja, i to bez ijednog podsetnika da se „ispraviš“.
Šta dalje?
Ako želiš da zajedno istražimo kako se krećeš, možemo da počnemo na dva načina:
- Jedan na jedan, online: Zakaži probnu sesiju i vodiću te glasom kroz pokrete, prilagođeno tebi i tvom tempu.
- Radionice i grupni programi u Srbiji: najave i termine pogledaj na stranici Feldenkrais radionice.
Česta pitanja
Kako se izgovara Feldenkrais?
Feldenkrajs. Metoda nosi prezime svog osnivača, Moše Feldenkraisa.
Da li Feldenkrais može da se radi online?
Da. Lekcije se vode glasom, pa je čas preko video poziva jednako potpun kao čas u sali.
Da li mi treba posebna oprema?
Ne. Dovoljni su prostirka ili ćebe, malo prostora na podu i udobna odeća. Neke lekcije se rade sedeći na stolici.
Koliko često treba raditi?
Kratko i redovno. Petnaest minuta nekoliko puta nedeljno daje nervnom sistemu više prilika za učenje od jednog dugog časa mesečno.
Da li je Feldenkrais isto što i fizioterapija?
Ne. Fizioterapeut radi na oporavku određene povrede ili stanja. Feldenkrais je učenje: kroz pokret otkrivaš kako se krećeš i kako to može da bude lakše. Zato na časove dolaze i mnogi fizioterapeuti.
Ko može da predaje Feldenkrais metodu?
Samo sertifikovani učitelj, posle višegodišnje obuke koja traje oko 800 sati. Ja sam obuku završio u Švajcarskoj.
Izvori
- Feldenkrais M. (1972). Awareness Through Movement. Harper & Row.
- Reese M. (2015). Moshe Feldenkrais: A Life in Movement. ReeseKress Somatics Press.
- Doidge N. (2015). The Brain’s Way of Healing. Viking.
- Feldenkrais M. (1981). The Elusive Obvious. Meta Publications.
- Hillier S., Worley A. (2015). The effectiveness of the Feldenkrais Method: a systematic review of the evidence. Evidence Based Complementary and Alternative Medicine, 2015, 752160.
Ja sam Nikola, sertifikovani Feldenkrais praktičar i somatski kouč, sa oko devet godina iskustva u somatskom radu. Ovde pišem o različitim pristupima telu: kako da ga bolje razumeš, kako da naučiš nove načine korišćenja tela i kako da gradiš celovitiji odnos sa telom i sa životom.
Kako možemo da radimo zajedno
- Somatske sesije onlineindividualni rad, 1 na 1
- Online kurs Telo kao Dom12 nedelja kratkih praksi
- Radionice u Srbijirad u grupi, uživo
Ostani u kontaktu
Saznaj među prvima za nove časove i programe.
Pridruži se WhatsApp grupi za povremena obaveštenja ili me prati na Instagramu.